Фејсбук и ти

Овог пута вас нећу давити са смислом постојања самог Фејсбука и неких његових чланова који заслужују да постану жртве неке природне катастрофе. Оно чега многи корисници Фејса нису свесни је питање приватности.

Познато је да према подразумеваним (аутоматским) подешавањима, ваше информације су доступне свима, док ви не одлучите да их у подешавањима сакријете од осталих чланова. Постоје и правила приликом пријављивања на сајт,  попут: ако се пријављујете са друге локације (рачунара), можете наићи на одређене провере, такође и ако погрешно укуцате лозинку пар пута,  ту је и верификација слањем поруке на мобилни телефон итд. То су све безбедносна правила која се односе на нападе од стране трећих лица (почевши од професионалаца, па до клинаца који би да испадну фаце у друштву). И сва она су углавном за просечног корисника гњаважа, али ипак су корисна са становишта безбедности налога и података.

Али можемо ли веровати да су наши подаци потпуно безбедни ако смо их поверили  једној компанији којој је (као и осталим) основни циљ профит?  Представићу то овако: рецимо да Фејсбук и интернет уопште не постоје. Ви једног дана седнете за сто, узмете пар листова папира и оловку и поченте да пишете: ваше име и презиме, датум рођења, место становања, школу у коју сте ишли, где радите и где сте радили, омиљене књиге, филмове, игре, имена чланова ваше породице, уже и шире родбине, ваша интересовања, садашње и бивше везе, цитате, личности којима се дивите итд. Напишите и све оно о чему сте ћаскали са пријатељима у последње време. Додајте и све ваше фотографије, фотографије ваше породице, другова, и напишите (обележите) на њима ко је ко… Додајте и ваше видео снимке.

Сада на гомили практично имате цео свој живот. Све то спакујте у једну фасциклу (или можда кутију :)) и однесите је у седиште неке комапније, ставите је на сто њеног председника/власника и реците му: “Ово можете користити на који год начин желите”. Језиво, зар не?

Да би боље схватили ово, позабавите се материјалом на овом линку и сами схватите каква овлашћења дајете њима. Занимљиве су неке ствари наведене овде.Да издвојим овај део:

“Ми никада не делимо твоје личне податке са нашим оглашавачима. Facebook’s ad targeting is done entirely anonymously. If advertisers select demographic targeting for their ads, Facebook automatically matches those ads to the appropriate audience. Advertisers only receive anonymous data reports.”

Колико је ово тачно? Прочитајте ову вест, која се недавно појавила у свим медијима: линк и размислите: ово “цурење” је открила трећа страна (Symantek), колико је још таквих инцидената било за које не зна нико осим администрације Фејсбука? Колико би неко платио (или колико је неко већ платио) за такве информације, не само у маркетиншке сврхе? Да не идем даље са нагађањима, схватате шта желим да кажем.

Потребно је корисницима Фејсбука скренути пажњу на нешто о чему можда никада пре нису ни размишљали. Размислите, док седите и безбрижно ћаскате и лајкујете статусе, ко вас посматра и искоришћава за стицање велике количине новца (а можда и за задовољавање својих воајерских фантазија 🙂 ).

Фејсбук

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *