Текст је намењен пре свега почетницима у свету веб дизајна и програмирања, али и искуснији могу сазнати нешто ново. Дакле, као што се из наслова може закључити, представљам вам врсте хостинга, њихову намену, предности, мане и савете.
1.) Дељени хостинг (shared hosting)
Ово је тако рећи најједноставнија опција што се тиче хостинга. Назив „дељени“ потиче од чињенице да одређени број корисника деле исти физички сервер као и његов софтвер. Да видимо на примеру: ви закупите неки пакет дељеног хостинга (рецимо 1GB простора и 10GB протока), и он је само један на серверу од рецимо 500GB, дакле, може бити издељен на много налога различитих карактеристика. Наравно, сви налози деле и RAM меморију и процесорску снагу.
Сви налози могу делити исту IP адресу, али могу се додељивати и појединачне IP адресе сваком налогу засебно (што има своје предности, као на пример могућност увођења SSL сертификата).
Сва подешавања и одржавање сервера врши техничка подршка хостинг компаније, што је веома погодно почетницима и онима који не желе да брину о таквим стварима. Али са друге стране, напрединији корисник нема могућност приступа напредним подешавањима сервера, што га може ометати при развоју свог пројекта. Такође, ако ваш сајт достигне велики број посета, овај тип хостинга и по снази хардвера, и по капацитету постаје недовољан за ваше потребе. У том случају прави избор је нека од опција испод.
Често питање је и где (код кога) купити дељени хостинг. Могу вам рећи да избегавате домаће провајдере (већина су препродавци, немају своје сервере, непоуздани, лоша техничка подршка). Наравно, за почетничке пројекте и они (домаћи провајдери) могу да дођу у обзир, али ако достигну иоле озбиљнији ниво, купите хостинг у иностранству. Такође, избегавајте и куповину домена преко хостинг провајдера, већ га закупите код сервиса као што је нпр. GoDady и осталих већих страних компанија. Тако ћете имати пуну контролу над својим доменом, и можете избећи многе потенцијалне непријатности.
2.) Виртуелни приватни сервер ( VPS- Virtual Private Server)
ВПС можемо представити помоћу дијаграма испод:
Један (физички) сервер је подељен на више мањих, виртуелних сервера који омогућавају корисницима да свако управља својим серверским софтвером, инсталира додатке, мења подешавања према својим потребама. Да не улазим дубље у детаље око функционисања, рећи ћу само да се све ово изводи помоћу виртуелизационог софтвера, који се инсталира на оперативни систем физичког сервера.
Све промене на једном серверу немају утицаја на остале ВПС сервере на истом физичком серверу. Иако се подразумева, морам напоменути да ВПС сервери деле хардверске ресурсе физичког сервера, тако да приликом куповине добијате одређени простор на диску, саобраћај, као и количину RAM меморије и процесорску снагу коју можете користити, па се тако према овим параметрима и одређују и пакети приликом продаје.
За ову опцију ћете се вероватно одлучити ако сте веб дизајнер са доста клијената којима можете да продајте простор за презентације на свом серверу над којим имате контролу, или ако сте фирма са доста пројеката над којима жели да има потпуну контролу.
Наравно, све ове предности имају и своју цену, па је тако цена закупа VPS сервера доста већа него у случају куповине пакета на shared хостингу.
3.) Наменски сервер (Dedicated server)
У понудама хостинг компанија често можете наћи и наменске сервере. То значи да закупом на коришћење добијате цео (физички) сервер и све његове ресурсе. Овакве опције су пун погодак за велике сајтове и пројекте, као и за све случајеве који захтевају специфичан софтвер. Ви можете контролисати све аспекте рада сервера, али то није једноставан посао, а евентуалне грешке могу утицати на стабилност и безбедност сервера. Ако нисте упознати са овим послом, имате две опције: да запослите стручну особу која ће то радити уместо вас, или да плаћате одређену новчану суму хостинг компанији да тај посао преузме на себе. Наравно, цена закупа је још већа од ВПС сервера, али у последњих пар година су се појавили провајдери попут Hetzner-а, који нуде своје услуге по прилично ниској цени.
На крају да подвучемо црту, и да погледамо на шта све треба обратити пажњу приликом куповине хостинга:
1.) Избегавајте домаће хостинг провајдере, осим за не толико озбиљне и почетничке пројекте.
2.) Купујте домене код већих страних регистара.
3.) Најјефтинија понуда није увек и најбоља.
4.) Редовно радите бекап података (и проед тога што провајдер каже да ради редован бекап читавог сервера), никад не можете знати када ће „пући“ сервер и ваши подаци бити неповратно изгубљени.
5.) „Неограничен простор и проток“ у ствари не постоји. Сервер има своја физичка ограничења. Овакве понуде често крију неку цаку у уговору, за коју можете сазнати тек кад је прекршите и ваш налог буде суспендован.
6.) Прогуглајте мало о хостинг провајдеру код ког намеравате да закупите налог, погледајте мишљења корисника истог. Мало времена потрошеног на истраживање вам може уштедети доста времена, живаца, а и новца.
7.) Бесплатан хостинг је ризично узимати: ваш налог врло лако може бити обрисан ако провајдеру затреба простора за плаћене налоге, перформансе сервера често могу да буду веома лоше. Погодан је само за неке тест-странице.
То су углавном неке смернице којих би се требало придржавати. Увек има случајева када хостинг провајдери вештачки подижу своју репутацију, плаћањем похвалних текстова и рецензија које су у супротности са стварним стањем ствари. Има и оних који су некада били добри, али им је услуга постала лоша. Зато опет понављам, гуглање је злато 🙂
Ne slazem se sa tackom 1. a slazem se sa tackom 3.
Primera radi, mi licno imamo nase servere i za sada nas niko nije izbegavao 🙂
Добро, може се рећи да има изузетака, ваш хостинг нисам користио па не могу ништа да кажем.
Али сложићеш се да је велика већина хостинг провајдера у Србији, благо речено – непрофесионална.
Slažem se, bilo je mnogo fušeraja i zato i one dobre kompanije sada ispaštaju.
Ponekad se ljudi odluče i odaberu hosting koji je jeftiniji za 5 eur na godišnjem nivou ali zato imaju problema pa im presednu i tih 5 eur.